Ovu igru do sada nisam igrao (kulinarska tematika), mada volim i ne znam zašto nisam igrao te igre na mojblog-u ranije. Danijela (Micimano) me p(r)ozvala, odgovorih na zadatak Labilne, a ovih dana ću i Radi da odgovorim (ne vidoh ranije da sam pomenut). Pitanja su:
1. Koja hrana vas čini srećnim?
2. Smatrate li da ste pravi gurman?
3. Kako održavate liniju (da li se bavite sportom, nekom rekreacijom ili se samo zdravo hranite)?
4. Gde nalazite inspiraciju za kuvanje?
5. Da li volite da menjate posuđe ili se držite strogo proverenih šerpi, lonaca i poklopaca?
6. Šta je i koji je za vas najveći uspeh u životu?
7. Najveći izazov za vas je…?
8. Šta je to što vas je najviše iznerviralo u životu, ili šta vas najviše trenutno nervira?
9. Da li verujete u „ljubav na prvi pogled“ i u „drugu šansu“?
10. Šta radite kada ništa ne radite?
11. Gde sebe vidite za 10 godina?
A odgovori:
1. Uh, ovo je teško pitanje, mene skoro svaka hrana čini srećnim, jer nema šta ja ne volim da jedem i teško bih mogao da izdvojim neku određenu. Brza hrana, roštilj, pica, lazanje (tetka jednom spremila – odrao sam se :P) mada volim i gulaše, paprikaše,… nisam skoro spremao kotlić, ali eto i to, to me čini srećnim kad kuvam pa se skupi društvo i klopamo svi zajedno, nisam neki preterani ljubitelj slatkiša, više volim slano, tu mogu da dam prednost, mada sam kao dete obožavao minjone… 😀
2. Smatram! 🙂
3. Trudim se da se hranim što je zdravije moguće, trčim, nisam baš redovan, recimo 2 puta nedeljno, radim sklekove i trbušnjake, trenirao sam karate baš dugo, a ove aktivnosti su se zadržale.
4. Daleko sam ja od kuvanja, ali znam osnovno, da ne zagori 🙂 kad vidim na TV, ili ovde na blogu 🙂 jednom mi je paprikaš ispao kao bakin, to je ta pokretačka snaga 😉
5. Dva lonca, jedan tiganj i jedna šerpa, to je to! I jedan pleh za u rernu koji se lako pere, molim lepo 🙂
6. Činjenica da sam živ i zdrav, da imam prijatelje koje imam, da sam završio fax, da sam naučio da sviram, da piskaram s’ vremena na vreme i zadovoljan sam time… ima još da se postigne, a nije nedostižno, tako da nisam završio… 🙂
7. Kolače nikada nisam znao da pravim 😀 Van kuhinje gledano, nemam neke izazove, život je sam po sebi izazov.
8. Trenutno me najviše nervira što nemamo vodu, nestala, inače me stvarno nervira što je situacija u zemlji takva kakva je, što je jako teško naći posao (u struci), što ne mogu češće da se viđam sa familijom iz Italije, nego svake prestupne… ima toga na žalost… nepravda u svim oblicima i varijantama…
9. Verujem u oba.
10. Gledam u plafon ili u nebo, zavisno od toga gde „ništa ne radim“ 🙂
11. To stvarno ne znam, ali kada bih mogao da biram, voleo bih kad bi to bilo u istom ovom stanu gde sam rođen i odrastao (ili nekom drugom, kuća…), sa ženom i decom i stalnim zaposlenjem (kao neka sigurnost).
Moja pitanja vama su:
1. Trenutak kada sam bio/la ubeđen/a da će me zemlja progutati.
2. Momenat (situacija) kada sam shvatio/la da mogu/umem/znam da kuvam.
3. Da li postoji nešto što ste mislili da nikada nećete uraditi, a uradili ste ( i u kuhinji i van nje)?
4. Crno vino, belo vino, pivo, žestoko piće, sok ili voda (nevezano za obrok, ali i uz njega)?
5. Da li volite da spremate jela sa zaprškom ili ne i da li mislite da je ona bezopasna po zdravlje i liniju ili ne?
6. Vaše mišljenje o jelima i začinima sa bliskog i dalekog istoka generalno i sa osvrtom na aspekt da postoji mogućnost javljanja problema sa digestivnim traktom (dakle za ili protiv).
7. Jeste li probali žablje batake i neku „egzotičniju“ hranu tipa skakavci, zmije i ako jeste kakav je utisak?
8. Postoji li je neko jelo koje najviše volite da spremate, apsolutni favorit?
9. Postoj li neko jelo koje uprkos činjenici da ste pravili milion puta, svaki put kao da mu nešto nedostaje?
10. Da li biste pristali da vodite svoju kulinarsku emisiju i pod kojim uslovima (ako je odgovor da)?
Voleo bih da čujem odgovor od Robin, Danijela (micimano), Negoslava, Tangolina i Alana, a može i ko god bude hteo, a i ne mora niko ako neće, ne uslovljavam 🙂
Duledudule 
Super su ti odgovori. Kao da sam je pisao, al pre dvaes godina. Nadam se da za dve decenije nećeš biti kao ja.
Nadam se da cu za dve decenije biti, a kakav, to cemo da vidimo, uz Bozju pomoc i ljudske napore, zajedno. Nista tebi ne fali Goste, naprotiv, da je vise ljudi kao ti, svet verovatno ne bi bio idealan, ali bi bio daleko, daleko, bolje mesto, to sigurno.
E, ovako. Kao prvo, hvala ti što si se odazvao na igricu, zadovoljna sam odgovorima, čak šta više prijatno iznenađena :-). Kao drugo, dobar ti je naslov :-). I kao treće, ništa manje bitno, učestvovaću još ovaj krug, al ne bih ponovo postavljala pitanja i nominacije…
prvo, nema na cemu, uvek i drago mi je da si zadovoljna odgovorima 🙂 drugo, naslov sam pozajmio 😉 i trece, dogovoreno 😀
🙂
lepa postignuća, što životna, što kulinarska.
p.s. nadam se da si onim ‘Alana’ mislio na mene, a ne na nekog Alana.
(svojevremeno bio izvesni Alan Alispahić na ‘mojblog’ sistemu, pa bilo ljudi koji mi priznali kako su, kad se pojavio moj blog, neko vreme mislili da je to njegov blog, na kom piše iz svog ženskog alter-ega… :D)
p.p.s. a i ako si mislio na Alana, uklopiću odgovor u onaj poziv ‘ko god bude hteo’. 🙂
ej u brzini, cini mi se da je bilo Alana u zemlji klikera, a sada bez, jel tako, svakako sam mislio na tebe, ako sam te na bilo koji nacin uvredio ili nesto slicno molim te mi ne zameri. Drago mi je da se odazivas pozivu u svakom slucaju i hvala ti za lepa postignuca 🙂
ma, otkud si me mogao uvrediti?! 😀
samo mi bilo zgodno da se podsetim i tih mojblogovskih nedoumica… baška što sam uverena da bih, bez obzira što nisam najredovnija, primetila da ovde imam muškog imenjaka.
Aplauz za taj paprikash 😀 Evo i odgovora mojih, nadam se da ce biti dovoljno zanimljivi:
1. Trenutak kada sam bio/la ubeđen/a da će me zemlja progutati.
Mislim da se nikad nije desilo d abude bas tako strasno.
2. Momenat (situacija) kada sam shvatio/la da mogu/umem/znam da kuvam.
Na moru, mislim neke 200ote. Svima s ejele palacinke, sve mrzelo da prave. Rekla ja cu, otishla napravila i radovala se sto se posle jedenja istih niko nije otrovao.
3. Da li postoji nešto što ste mislili da nikada nećete uraditi, a uradili ste ( i u kuhinji i van nje)?
Mislila sam da nikad nikog necu ostaviti, a jesam, U kuhinji, da cu da spremam sa sastojcima koje lcno ne jedem, tj da ce jednog dana neko uopste hteti nesto d amu spremim.
4. Crno vino, belo vino, pivo, žestoko piće, sok ili voda (nevezano za obrok, ali i uz njega)?
Zestoki zavisnik od Coca Cole. ZAnimljiv, ali uspavani pijanac, omirishem pivo i spremna sa da zadremam. Na ukus najvishe volim tekilu, sto se tice tih zestokih.
5. Da li volite da spremate jela sa zaprškom ili ne i da li mislite da je ona bezopasna po zdravlje i liniju ili ne?
Volim. Ne mislim mnogo na stetnost za zdravlje, volim da jedem i ocu da umrem srecna i sita.
6. Vaše mišljenje o jelima i začinima sa bliskog i dalekog istoka generalno i sa osvrtom na aspekt da postoji mogućnost javljanja problema sa digestivnim traktom (dakle za ili protiv).
Meni to dodje preterano mnogo peripetija. Drazi su mi neki zachini koji su jeftiniji i nisu neka egzibicija.
7. Jeste li probali žablje batake i neku „egzotičniju“ hranu tipa skakavci, zmije i ako jeste kakav je utisak?
Jesam. Sve i svashta. I skakavce i zablje batake i puzeve, mrave u karamelu. Od drugih stvari koje su manje fancy probala sam golubje pecenje, gulas od pacova (zamaskirali egipcani, pishe samo gulash, pa je neki nesrecnik pitao kelnera. Bilo je bljuvanja po celoj sali za ruchavanje), muda od vola. Sigurna sam da nesto i zaboravljam.
8. Postoji li je neko jelo koje najviše volite da spremate, apsolutni favorit?
Da spremam – musaku.
9. Postoj li neko jelo koje uprkos činjenici da ste pravili milion puta, svaki put kao da mu nešto nedostaje?
Omlet. Nikako da ga, po meni, utrefim.
10. Da li biste pristali da vodite svoju kulinarsku emisiju i pod kojim uslovima (ako je odgovor da)?
Da, da mi se niko ne mesha u kuvanje i da mi nijedan kamerman ni sluchajno ni u jednom trenutku ne stoji iza ledja.
Vau svaka ti cast, posebno sam zadovoljan odgovorom na ovo 7. pitanje 😀 Do sada nisam upoznao nekoga ko je imao prilike da sve to proba. Licno nisam gadljiv, ali nikada nisam bio u situaciji, pretpostavljam da si ta jela na putovanjima ili tako nesto, probala?
Vecinu je tata odnekle donosio, sem ovog goluba i pacovskog gulasha koji smo jeli u Egiptu. Oni iznesu onako ceo red onih metalnih posluzavnika prekrivenih, ti otvorish i vidish pechenje. Nesto ti izgleda malo, al jebesh ga, mozda su im male kokoshke? Izgleda fino, uzmesh, i onda prodje kelner i kaze O, svaka cast, uzeli ste cak 3 goluba 😀
Hahaha, ludilo 😀 Tako se nesto ortakov cale u Italiji zajebao, oni mislili neki raznjici, kad su se primakli i videli kljunove i nogice, pozgrazavali su se 😀 sad dal’ su bili neki vrapci, golubovi, ne znam, neke ptice manjeg rasta u sv slucaju…
Malko kasnim 🙂 http://stasekuva.wordpress.com/2014/10/30/duledudule-uzvraca-udarac-drugi-krug-gastro-blog-igrice/
nikada nije kasno 😉