The Versatile Blogger Award

Nominovao me je gospodin Srđan Novaković koga možete pronaći ovde: https://komadizivota.wordpress.com/  a ja mu se ovom prilikom iskreno zahvaljujem na nominaciji.

Sedam činjenica o meni:

  1. Veoma sam se ulenjio što se tiče pisanja, kako na blogu tako i van njega.
  2. Neumeren sam u jelu i piću, a voleo bih da nije tako, za jelo malo više, za piće malo manje (tu sam umereniji).
  3. Na wordpress platformu (jel se tako kaže, platforma, jel može tako da se kaže?) sam došao sa mojblog-a „povučen“ ljudima koje sam tamo pratio/čitao i te ljude, uprkos činjenici da sam danas neredovniji i da me na blogu ima dosta ređe nego ranije, doživljavam kao jednu veliku srećnu virtuelnu porodicu.
  4. Trenutno radim u osnovnoj školi kao nastavnik biologije (na zameni).
  5. Iskreno uživam u svom poslu i mogu slobodno da kažem da mi deca na neki način dođu kao punjač mobilnom telefonu. Sa njima sam uvek nasmejan.
  6. Muzika je jedan veliki i bitan deo mog života, volim da otkrivam nove bendove zahvaljujući youtube-u, nisam ograničen na žanr, mada u zadnje vreme forsiram progressive metal, technical death i tako neke surogate i dosta jazz-a (ima konekcija, iako na prvi pogled ne zvuči 😉 ), a sviranje gitare mi predstavlja zadovoljstvo, uživanje, kreativan odraz (poput pisanja), ponekad izvor nekog presitnog, ali slatkog novca koji se brzo potroši (često ne i pametno 😀 ), a ponekada i utehu.
  7. Veliki kreativni uzor mi je Nikola Vranjković i nije tajna da su mi neke priče nastale kao opis onoga što se dešavalo u meni dok sam uživao/upijao/proživljavao njegove reči i muziku, a i neke njegove stihove ili naslove sam namerno koristio i inkorporirao u moje pisanije, do duše nikada nisam naveo da je to i to Vranjković i ovom prilikom i priznajem i izvinjavam se dotičnom (ako treba) i obaveštavam da ću i u budućnosti to verovatno raditi, (zajmiti), u suprotnom smatram da ne bi bilo kompletno.

Iskreno ne bih voleo da nominujem nikoga, ali bih iskoristio priliku da po nešto napišem o nekim ljudima „odavde“ koje ako ne pomenem „nadimkom“, a ono ih prećutim u „tradicionalnom novogišnjem postu“. Pre svih Dare, Dare je lik koga sam lično upoznao, svirao u njegovom lokalu u par navrata (i ona svira akustaru ali i usnu harmoniku) i on mi je i rekao da postoji mojblog, da je besplatan i tako sam počeo… A onda je tu bio Arsa Jebator, koji je pisao neki svoj kao putopis, šta mu se dešavalo tada i tada, ali na tako jedan način da je to bilo mnogo zanimljivo čitati i jedan od prvih koje sam zapratio. Pa je bila tu jedna jako britka i zanimljiva persona oštrih tekstova, inteligentna, Weltschmerzgirl, ne znam šta je sa njom… GostKodGroficeNaVečeri iliti Vlada iz Novog Sada kako ga ja privatno zovem, je jedan gospodin koji ima neke poglede na svet koje izuzetno poštujem, uživam da ga čitam, naučim svašta pametno od njega, a u prošlosti su mi njegovi tekstovi i pomagali da „preživim tadašnjicu“… Sizif, fantastičan lik, dugački postovi, detalji, prepun korisnih saveta oko računara, koliko je svet mali njegov brat i ja radimo zajedno u školi, a i brat mu je genijalac… Arrow3 iliti Strelke, koju virtuelno poznajem blagodareći facebook-u, ali i pre FB-a sam je tako nekako zamišljao, crna gusta kosa, snažna osoba, stabilna i vedra, visprena i puna nekih fora i slengova kojima tako inteligentno, šeretski (o)kiti svoje postove da prosto ne mogu da odolim, a znao sam i da zanemim… Horhe Akimov, čovek koga se sećam da je tada pisao neke meni atipične i nadrealne pesme, sećam se da mi nije baš svaka ni prijala, ali bože moj, nije sve za svakoga i da sam se trudio da proniknem šta je hteo da kaže često bez uspeha, ali mi je uvek prilazio u pomoć tipa „hej, ovo je o ovome…“, proza mu je takođe fantastična, svake godine menja koncepciju, nikada se ne ponavlja, ima veliki talenat i jedinstven stil, nema dlake na jeziku… Neurojazz, neki tekstovi „kao sneg a toplo iznutra“… pa Moonlightgirl, i sada je tu, ali ne koliko bih ja hteo, imamo isti problem… taj problem imam i sa Trešnjicom, sećam se da sam je jednom prilikom pitao, gledajući gif na njenoj tadašnjoj stranici bloga „Jeli jel ova plavuša kaže Talk to the hand?“, na šta mi je ona vedro odgovorila nešto tipa „Axaxaxa, da“, a ja sam osetio talas iskrenosti i vedrine u njenom odgovoru, sve ostalo je istorija… Moj imenjak KrepkiMrtvac, čovek o kome ne treba trošiti reči, kul tip, melanholični postovi puni iskrenosti, topline, dobre muzike i fantastičnih opisa Beograda… Bilo ih je još, neke sam sigurno zaboravio, neke nisam ali se ne sećam nadimaka, a onda smo se preselili i baš je značilo to što je komšiluk ostao isti… Neminovno smo upoznavali nove komšije i ovde bih odmah morao da spomenem Dejana Oblogovanog, Stanimira Trifunovića i Branislava Ironije Stankovića… Blogija volim da čitam noću, njegovu kratku prozu, njegove crtice, jer nose emociju koja se najbolje upija u srce kada se malo smrači i utihnu urbani zvukovi, tada magija radi, a od kako sam pročitao njegove prve dve knjige dao sam sebi slobodu da mu se u komentarima koje mu povremeno ostavim (danas jako retko) obraćam sa „matori“… Stanimir je čovek visoke inteligencije i iskrene ljudske emocije koji ima sposobnost da oba vešto uplete u jednu na prvi pogled običnu, životnu priču, takav mu je stil pisanja da bih ja to najiskrenije preporučio za obaveznu lektiru, ima tu tog preko potrebnog modernog, ali old school-a, koji u moru Bukovskih i sličnih (nemam ništa protiv Bukovskog da se razumemo) ne bi smeo da nestane… Ironije piše kako mi sanjamo, njegovi detalji su neponovljivi, obično su neobični, tanani poput pliša i razbijaju kamen, ne znam šta bih drugo rekao, nisam pročitao nekoga ko je iskrenu ljubav muškarca prema ženi bolje od njega opisao i u stihu i u prozi… Wojciech, koliko znam nije više na blogu i to je jedan takav hendikep, jer je blogosfera ostala uskraćena za jednog vedrog i nasmejanog Robin Huda, ne zato što uzima od bogatih već zato što je tekstovima pogađao u centar, u gumenim kaljačama… Mandrak72, aforističar bez premca i čovek koji je napisao divne priče o naizgled jednostavnim ljudskim sudbinama… Branislav, Bane, pročitaću     „Tvrđavu“ uveravam te, samo ću ti javiti „pročit’o“ a onda utisci… Tride, veliko srce od čoveka… Tu je Negoslava, dama zahvaljujući kojoj sam čuo za Zaplanje, a neki njeni postovi su čak činili da mi ide voda na usta (bukvalno 😀 )… Robin, čija mi vedrina i svežina i te kako fali, od kako je prestala sa postovima… Aleksandra NM, magistar na filozofskom fakultetu, profesor u školi, novinar, bloger, biciklista, Aleksandra je žena koju uživam čitajući, ma u stvari „ne znam ti ja ništa“… Šašava Labilna, samo to ću reći… u stari neću, njene šašave, vesele prozne kreacije kriju razne istine koje na javi ne moraju nužno da budu ni vesele ni šašave, ali ona zna sve da sroči na jedinstven način… Štasekuva? je Danijelin blog, sa fantastičnim receptima čiji sam skoro pa stalni gost budući da i sam volim da kuvam, neke sam recepte već probao da napravim, neke još nisam, ali preporučujem u svakom slučaju, Danijela je razumljiva čak i za one koji nikad nisu uhvatili tiganj u ruke, niti odmerili 100g brašna… Peščana, koje jedno vreme nije bilo pa je sada na moje veliko zadovoljstvo opet ima… Dupla Venera iliti Nesnađena, poezija bez premca, takav sklop reči i izraza, naizgled nespojiv, a čini tako skladnu celinu, teška i nimalo naivna poezija… Ima ih još Tangolina, Tajni San je i poezija i slikarstvo, Kristina Plavšić samo poezija, ali kakva… svakako sam neke izostavio nenamerno baš sam se trudio da vas što više „pokupim“, molim vas da mi ne zamerite ako vas nisam naveo, nije bilo namerno. Ako se neko od ove navedene gospode oseti da bi se igrao, samo napred, a ako ne nikom ništa… Kako bilo, eto, to je moja porodica, a za nju vredi malo i kršiti pravila…

20 thoughts on “The Versatile Blogger Award

  1. Nije imaginarna ta bliskost koju sam osetio čitajući tvoje priče, Nikola Vranjković je meni jedan od najboljih pesnika domaće rok scene. Ja, doduše nikada nisam naučio da razumem poeziju koja se ne peva, tako da samo tu scenu pesnika poznajem. Moj stariji sin studira audio inženjering i produkciju na SAE Institutu u Beogradu, i veliki je ljubitelj svih crossover-a tako da sam siguran da bi mu bilo drago da pomogne ako krenes nešto da snimaš, samo se javi i povezaću vas, pozdrav i srećno.

  2. Eeee, a da si tek video recept za prebranac na onom mom prvom blogu….
    Šalim se malko, drugar, hvala ti na lepim rečima…a divno si predstavio sve nas, predivno, pa čak i onu šašavicu koju izgleda svi mnogo volimo 😉
    Nađoh te zahvaljujući Rideru koji nikako da se naučim na koristim, ali ću morati jer isuviše dugo ne dobijam na mejlu informacije o većini vaših objava. Čitaću unazad narednih dana, ne samo tebe već i dve ostale koje mi Rider ponudi, kad već neće mejl.
    Pozdrav i… piši, samo piši, ne budi lenj.

    • Hvala Negoslava, trudiću se 🙂 I ja imam problema sa readerom, pa onda klikcem na imena, nadimke, pa me nekada baci na profil umesto na tekstove… 🙂 I ja mislim da sam fin posao uradio, ako neka nije na mestu ja se unapred izvinjavam, nisam hteo da uvredim nikoga, a poslužilo je kao jedan lep vremeplov u „one dane“ 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s