Ona (…samo misli da zna)

Taj jedan momenat kada pružiš ruku da dohvatiš, krajnje nepretenciozno, čak pomalo bojažljivo (ne može tako), a ono kao da ima noge pa se izmakne tačno za toliko i dok ti osećaš topli placebo kako se meškolji u dlanu, ono ti se smeška i ne beži nego je tu, za dužinu šake ispred iste i reklo bi se da čeka, kao da čeka, ali u stvari ne da ne čeka, nego je to taj privid kome ne možeš da se otmeš, kao da ti je vezana krpa preko očiju i treba da je skineš radi bolje percepcije, a okolina ima utisak da ti ne želiš da skineš taj povez, jer je lanen i bordo i pušta sasvim malo svetlosti do očiju koje su se uželele da progledaju sasvim, ali kad dugo nosiš samar onda ti nekako pređe u naviku, nije lepo ali ti ni ne smeta i jbg… A ona jbg nije daleko i jeste daleko ovisi o percepciji…

Ne bih da dajem prognoze, ali imam neki osećaj da ovaj Februar neće biti kao prethodni…

9 thoughts on “Ona (…samo misli da zna)

    • Pa baš tako… Kad pročitam ovako složen komentar, poželim da je ta žudnja zapravo moja, ili makar deo… Pravi si pokretač (lavine neizrečenih misli)!!! Veliki odpozdrav Stanimire! 🙂

  1. Proleće koje osetiš početkom februara (bez obzira kakvo je vreme, slučajno je ovih dana toplo, ali to uistinu nije važno za ovo što hoću da ti kažem), znak je mladosti. One prave ili one u duši, nema veze… kao gugutke. Ne, neće biti isto ovaj put.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s