Na četiri dana do kraja… godine

Prolazi vreme. Sve se menja iako promene nekada nisu očigledne. Ne vidimo ih. Pahulje provejavaju na blogovima, ne i u stvarnosti. Možda je to neka nova stvarnost na koju treba da se naviknemo, nešto tipa „od sada će biti ovako…“…

Godinu mogu da podelim na „prvu polovinu“ koja je bila sumorna i teška, bez uspeha, bez pomaka, samo pokušaji koji su se odbijali kao od nekog imaginarnog zida preko kojega se nikako nije moglo na drugu stranu… Onda se desila „druga polovina“ godine sa početkom na kraju meseca avgusta, koja je donela i neku dinamiku i dešavanja, donela pomak na bolje, da se razumemo, daleko je sve to od „dobrog“, ali treba definisati šta znači „dobro“ u nekom užem kontekstu a ja to ne želim da radim jer nema potrebe, bitno je da nije ni loše, zadovoljan sam, dešavaju se (po)neke krucijalne stvari i kontam da mi ovaj tempo „podizanja forme sreći“ sasvim odgovara, samo da nastavi da ide u tom smeru i progresivno/pozitivno/“up“…

Nisam nešto puno pisao ove godine, nisma se proslavio, ali sam bio tu, čitao sam vas, vi to ne znate ali ja znam 😀 I blog je nekako ostario, prošlo je neko vreme, promenilo se lice, ali i dalje je lepo i nasmejano, sve poznate crte su tu, proveju kao pahulje na nekim od vaših blogova…

Volim vas i poštujem, čitamo se i u narednoj godini, zaobilazim imena, nema potrebe jer znate ko ste! Živi bili i sve najbolje, od srca vam želim :*