Igrica (sa velikim zakašnjenjem :)

Za dragu AleksandraNM, pitanja su bila:

1.Da li sebe smatrate intelektualcem?

Iskren da budem, (na)dodju situacije kada ne smatram, gotovo iznenadim samog sebe koliko mogu da budem… ali radim na tome. Ta stvar sa intelektualcem je škakljiva danas, imam anegdotu kada smo sedeli u „6 i 400“ to mi je bila omiljena kafana tokom studentskih dana, a i živeo sam u tom kraju, pita konobar ko će šta da pije i u drugoj turi moj prijatelj Nikola naručuje vinjak i konobar se preslišava na glas, „Znači još dva Jelena i vinjak za gospodina“, na šta mu Nikola odgovara uz blag osmejak na licu „Pa teško da sam ja gospodin al’ ‘ajde“, a konobar Meda mu munjevitom brzinom i uz isti takav osmejak vraća „Pa ko je danas gospodin“… da se zamisliš 🙂 Čini mi se nekako da bi opasno bilo kad bi to moglo sasvim da se primeni i na intelektualca, sva sreća pa nije baš tako.
2.Ako da, kakva je njegova uloga u svetu danas, ako ne, šta radite na blogu, majku mu?

Stvarno ne znam kakva mu je uloga u ovom trenutku jer nekako kao da sve stoji iako mi imamo neki privid da se (po)kreće, da ne kažem uvid, to bi, čak, možda bila i laž… Izgleda da ima neki malfunction u toj sivoj masi… Trenutno na blogu ne radim ništa više od toga da, dosta proređeno, pratim tekstove blogera (ali pratim!) i od prilike do prilike uputim lajk i komentar… a možda uskoro nešto i napišem 🙂
3.Da možete da promenite državu u kojoj živite, kakvo uređenje bi joj dali?

Uh… Ima toga što bih menjao, mada se u politiku ne razumem previše, mišlja sam da teško može da se uradi nešto stvarno krupno, jer i kada se promeni taktika vođenja zemlje treba promeniti i svest naroda i njegove navike, da bi to moglo da ide nogu pred nogu, sinhronizovano, u suprotnom ima da se sapliću i na koncu uruše… Mnogo korova za istrebiti, ovo je baš zapuštena bašta… treba nam malo i ekologija, imamo fantastičnu osnovu da budemo naj eko država u Evropi i šire, treba nam nešto kao zapadno uređenje ali ne sasvim, samo model koji bi adaptirali… ne znam da li je i u kojoj meri sve to ostvarljivo, ali verujem da bi svakako nešto moglo da se promeni na bolje. Nešto krucijalno.
4.Verujete li u život posle smrti i ako verujete, šta ste bili u prošlom?

U suštini ne verujem dok ne vidim, ali pošto je „ovo“ u pitanju, volim da verujem da nas na kraju ovog čeka početak nekog drugog puta, videh na facebook-u sliku na „The Tiger Lilies“ stranici, kaže: What if the light at the end of the tunel is actually us being pulled out of vagina… 🙂 Šta sam bio ne mogu ni da pretpostavim, pod uslovom da sam bio.
5.Šta umete da radite rukama a da nije kuckanje po tastaturi?

Umem da sviram gitaru, seckam voće i povrće u svrhu kuvanja ručka, znam da ispandlujem pile, da napravim brod od papira, popravim ponešto, setup-ujem gitaru… Ima toga još 🙂 Krivo mi je što ne znam neki zanat, tipa stolarija, da popravljam belu tehniku, mehaniku na kolima…
6.Kakav je vaš odnos prema nasilju?

Ne volim, na ulicama ima baraba i šljama kol’ko ‘oćeš, treba čovek da zna i da se odbrani ako već dodje do toga da mora, jer je situacija ponekada na žalaost a la divlji zapad, a i to je mač sa dve oštrice, u nekoj drugoj varijanti ne odobravam nikako… Umesto da se ljubimo, mi se, jebi ga, bijemo… to nije ok.
7.Seksu?

Volim, možda čak i previše 😀
8.Da li se još uvek družite sa drugarima iz detinjstva i kako birate prijatelje?

Prijatelje je do sada izabrala mahom sudbina i ne da ne mogu da se žalim, niti ću, sa nekima sam se okumio pa smo praktično family i to je do j! 🙂 U kontaktu sam, nomalno promenile su se okolnosti, poženili se, neki dobili i decu, neki ništa od navedenog, kako bilo nije isto ali družimo se i to je bitno, to se računa.
9.Verujete li u Boga?

Verujem da postoji neka sila koja nas okružuje, ispunjava, nešto kao džedaji što osećaju/manipulišu silu, baš u čikicu sede brade i ne verujem previše, mada ponekad volim da mislim da postoji i da nas gleda odozgo, ali definitivno čvrsto verujem da nešto postoji.
10.Da li smo sami u svemiru?

Ja verujem da nismo. Nelogično bi bilo da smo jedini, ali da li ćemo i kada naleteti na neku inteligenciju poput naše (ili inteligentniju, ili primitivniju) to ne znam, samo znam da ne bih voleo da bude neka kolonizacija tipa „Independence day“… Mnogo mi je nelogično da su svi ti silni leteći tanjiri sleteli baš u Ameriku… daj nešto kod nas! :/
11.Najblam vaše mladosti 🙂

Uf sad baš ne mogu da se setim, recimo da sam kao klinac bio jako stidljiv i onda i nešto što nije toliki blam ja sam doživljavao kao težak blam, znam da mi je bila frka da plešem sa curama na rodjendanima u osnovnoj, masne fote i to, baš sam bio k’o kuvana noga, jbg, posle se to promenilo… nekog konkretnog blama ne mogu da se setim.

Još jednom hvala Aleksandri što me je pomenula. 🙂 Uživao sam odgovarajući, ne bih nominovao nikoga ovoga puta, pa je s’ toga iluzorno da smišljam neka pitanja… Živeli 🙂

10 thoughts on “Igrica (sa velikim zakašnjenjem :)

  1. Dopalo mi se ❤ . Zvucalo je pristojno, dovoljno otvoreno (a opet ne previse) i interesantno. Mozda mi se najvise dopao odgovor na pitanje – sta sve umete rukama da radite, a da nije tras – tras po tastaturi 🙂 .

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s