Na površini šoljice sa kafom (slobodan pad)

Gledam jednu naizgled tanku crnu fleku kako talasa po površini šoljice tek skuvane kafe, oivičenu sa malo braon pene. Menja oblik sporo i bespovratno, metamorfozira, evoluira, ne znam tačno kako bih nazvao to kretanje u vremenu i prostoru, govori, izražava se, kazuje mi nešto, ja nisam naoštren da čujem, da vidim, niti da osetim. Nemo gledam u zavesu, dalje, kroz prozor, katatonično, kao da očekujem neke odgovore tamo, da mi dođu i slete mi na dlan. Kao da će to da se desi. Ikada. A u stvari osluškujem. Čujem iznutra kako onaj u meni, onaj pravi ja vrišti zarobljen, sputan u ljusci u kokonu, je li pravo vreme za njega,  dali je dovoljno jak da se ispili? Svaka akcija dolazi iznutra, svesno ili nesvesno, hteo, ne hteo, to nije nešto što može da se sakrije. To je nagon, stvar trenutka i ti reagujes tačno onako kako te ponese. Kao talas, samo je more nepregledno, a brod lako uočljiv. Nekada se kaješ, nekada ne, nekada je svejedno iako zapravo nikada nije, osećaš da nemaš snage, da ne želiš, da ne vredi i zato onaj u tebi nikada neće van…
Nedelja je i sve je tiho, skoro kao u grobu, čuju se zvuci iz daljine, mutni i prigušeni, tek poneki izražen i jasan. Nema sunca, nebo je umorno, nije posivelo sasvim, ima tragova beline, ali nema oblaka iscepkanih nepravilno kao vata, ili poput jastuka, bezbrižnih, da kližu preko svoda.

Gledam u kafu, isparava sa površine, širi se miris i pravi atmosferu i ta mrlja deluje mi kao da ima nepreglednu dubinu, bezdno, kao da bih mogao da skočim i da nikada ne prestanem da padam. Širi ruke ka meni, doziva me, ništa ne obećava, ne mora, sama po sebi je dovoljno volšebna da želim da probam da skočim da vidim gde ću da završim, da saznam kada ću da završim svoj smeo, slobodan pad.

Tamo iza prozora čini se kao da nema ničega…

19 thoughts on “Na površini šoljice sa kafom (slobodan pad)

    • Jbg, ja je volim bez secera i bez mleka, samo to beskrajno crnilo, mozda otud i inspiracija ali ovo „na svoju stetu skontao d ati ne moze nista“ tu vec ima istine, samo jos da „izmerim“ stetu 🙂

  1. I ja volim kavu kakvu i ti – crnu, gorku, jaku. I zbog nje sam spreman potrgati stijenke te čahure i izaći van. Bit će da sam dovoljno jak onda kad imam dobar motiv 🙂
    E da, tamo iza prozora definitivno nema ničega. Sve dok ne krenem kroz njega… čovječe, a onda živi microsoft! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s