Naše vreme

Ne mogu da Vam približim to parče stvarnosti, taj kutak…

Curi, kao peščani sat, sekundara se ne računa, ona zapravo meri nešto drugo, curi nam kroz prste, a mi se ne trudimo da ga zadržimo, da stegnemo šake u pesnice od sraha da ga ne razbijemo kao krhko staklo i svedemo na ostatke… Naše vreme… Da se sitni delići ne zabodu u meso, ode li u krv, zauvek će ostati u nama, prokleto, utamničeno… Plašimo se šta bi jednom rastvoreno u nama moglo da nam podari, saznanje, pogled unatrag, perspektivu iz trećeg lica, slobodnog posmatrača, udobno za(stro)valjenog u prvom redu sopstvenog života koji se kao jeftin keper odmotava pred očima. Bi li nam tada učinilo medveđu uslugu ili samo uslugu, jednom kada (sa)znamo gde smo trebali da koraknemo a gde nismo…

29 thoughts on “Naše vreme

  1. Све си тако једноставно а садржајно “сложио“…подсетио да време често значи поглед ка унутра, у нас саме. Јако, јако лепо!

  2. Nekada nisam mogla da shvatim komentar – e, da su mi tvoje godine, a ova pamet. A onda je dovoljno vremena proslo (kroz prste) da bih pocela da razumem receno (Bogami i da izgovorim). Nakon odredjenog broja godina msm da dobijemo tu „perspektivu iz treceg lica“ sto mozda i nije lose. A sto pre stigne – to bolje 🙂 .
    Pozdrav Dule 🙂 .

    • I sam to pričam od prilike do prilike. Slažem se sa tobom u potpunosti, samo bi malkice doveo merodavnost te perspektive u pitanje, ali i ne mora u suštini, više ovako u teoriji. Veliki odpozdrav Tatjana 🙂

      • Da li si dosao do faze da se upitas cija merodavnost je, ustvari, bitna ? Tudja ili sopstvena ? Ako je tudja – da li su to bliski ili manje bliski ljudi ? Ukoliko su u pitanju bliske osobe – do koje mere treba da bude bitna njihova merodavnost ? Ako si se vec sve ovo zapitao, ima li uopste neceg pod znakom pitanja ? Ako nisi – zelim Ti da dodjes do toga onoliko brzo i kompletno koliko je to moguce (ne deluje 100%-tno 🙂 ).

      • Teško pitanje… Iskreno da ti kažem ne znam, znam samo da i kod onih meni jako bliskih ljudi (koji ne moraju da budu familija, krv) imam one koji su mi merodavniji od „onih drugih“, ništa ne uzimam baš zdravo za gotovo, osim kad je u pitanju jedna osoba, prema kojoj sam totalno bezrezervan. Kod onih manje bliskih uvek ispoštujem da saslušam, pa izvagam… bude… Ostao sam ti dužan još „pola“ komentara i oprosti mi što tek sada „reagujem“, sve najbolje 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s