Optimističan post

Posmatram neke moje drugove i poznanike, na koje smo se ugledali tokom godina odrastanja, na neke samo zato što su bili stariji, kod nekih smo cenili i intelekt, neki su bili prosto smekeri, neki su svirali… a onda ih je život rasuo na sve strane, kao kada bi dunuo u šaku punu konfeta… samo čovek nije konfeta… ili možda ipak jeste?

Imao sam prilike da se sretnem sa nekima od njih, ne mogu baš da kažem sa većinom, neki su ostali tu, neki su otišli u drugi grad u zemlji, u drugu zemlju, neki su mišjoj rupi, neki nisu, neki su tek ispuzali… I svi imaju priče, pijane, trezne, tamne sa malo svetle i obratno, rade, trude se, muče se, putuju poslom/iz zadovoljstva ili sve obratno, tek niko nije neokrznut svi su dobro havarisani, istrošeni, zabrinuti i umorni u ranim četrdesetim ili kasnim tridesetim… spremni da podvuku crtu, da krenu ponovo, u promenjenim okolnostima, sa porodicom, sa decom, sa punim dzakom svega onoga što ne možeš da šibneš preko mosta i da se ne okreneš jer je deo tebe…

Da l’ je kriva istina, il’ je tužna sudbina, il’ se sve to dešava bez veze…?

Posmatram proizvod, ono što je ostalo iza svega, ne znam da li je to suština priče, jer su mnoge ispričane s aželjom da mine šta god to bilo, ali kad se skupe svi minusi i svi plusevi, svi up-ovi i svi down-ovi, nešto ostane, krajnji ishod nije nula, crva je ipak bilo. Teško je na osnovu toga suditi, ja svakako neću, ne znam ni ima li smisla, ne o njima i kakav su put izabrali i kako su njime hodali, već o svim onim kišama i snegovima koji su ih na tom putu (o)usporavali, o svim vetrovima, preturenim stablima na putu, sve ono o šta je noga mogla da zapne… dokle god krajnji ishod nije nula, a pitam se ima li smisla (pristojnosti) i to vagati…?

19 thoughts on “Optimističan post

  1. Pa sta znam… kada sam pisao (pre oko sat vremena tako nesto) nije mi palo na pamet da podvlacim „tu crtu“, ne smatram da mi je potrebna, vise me je takla sudbina tih ljudi koja nije nuzno losa, samo mi je ukupna slika kao da svi tumaramo po nekij pomrcini i to sma onako hteo da izrazim… ako sam te dobro shvatio, ako nisam, jbg…

  2. „…Тајна и одгонетка живота није у извршењу драгих идеја и снова, ма како узвишени они били – већ у извршењу дужности и човек треба само о томе да мисли. Ако не окује себе ланцима, гвозденим ланцима дужности, не може издржати борбу до краја, мораће да подлегне…“
    „Фауст – приповетка у девет писама“
    Иван Тургењев

    ПОЗДРАВ Д!

  3. “Да ли је то суштина приче…“ Одлично. То се свако запита, негде… Све је речено. Нама остаје да преиспитамо своје приче, кроз ову.

  4. Vrlo optimistican post, nema sta 🙂 To je valjda taj teret sredovecnosti, preispitivanje dokle si stigao. A lepo gore pise: samo se okujes svakodnevicom, prestanes da gledas unapred i unazad, i opustis se.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s