Sa prvim zracima sunca je nestala… (neko davno jutro)

Umotan u veo noći. Gledam kroz vrata terase sakriven iza zavese, još se ne nazire da će da svane. Mrak je, gluvo doba i ulična svetla rade, ali nebo je modro-ljubičasto i kristalno jasno kao površina mirne vode, najavljuje dan. Nema zvezda, neka i ne treba. A pričali su da bi mogla kiša da padne ovog jutra. Ima vremena. Pa i da padne to ne bi pokvarilo odnos boja i ono što se u meni rađa dok gledam. A nešto se dešava. Ne mogu to da objasnim. Nije treperenje, ali je blizu tog osećaja i prija. Ne želim to da objašnjavam, jer bi tada izgubilo na težini. A kiša bi začinila, dodala bi audio dojam kao kad pucka vinil. To je to.

Tada sve nestaje. Samo mir i tišina. Nema problema, nema strepnji, nema straha od obdanice i od onoga što ona nosi sa sobom. Kao kad iz kantice pljusneš preko belog platna neku narandžastu, pa crvenu, malo plave i teget, mrvu zelene, pa onda četkicom zamuljaš pokretima kao varjačom, sve dobro pomešaš i dobiješ ono nešto što svako tumači na svoj način, eto tako život gađa iz dana u dan. Kao što svaki putnik ima makar ranac, ili nekakav zembilj, ako ne čitav kofer, tako svako jutro donese pun kofer života i lepo i ružno i kreće borba i nema predaje.

Ali dok ne svane, taj trenutak, zatišje pred buru. Tada je velika konecntracija neke magije u vazduhu i ja verujem da to svako može da oseti samo ako bi hteo. Nema zvuka, nema zrikavaca, samo vetar pronosi miris koji ne možeš da kategorišeš jer to miriše pobeda, trijumf noći koja ide da počine i taj miris golica kao kažiprst bradu usnulog mačka, tiho i nežno i tera te na osmeh pred svim problemima i nedaćama koje se u tebi lome. Samo tada poželim da nisam prestao da pušim. Ako me razumete. Ono, jednu uz kafu, da zamiriše. To je čaroban dodatak noći koja nestaje. To upotpunjuje tu magiju, čini je jačom. olakšava tranziciju. Nekada sam mislio da cigareta samo tada nije štetna. Tada pravila ne važe. Još nisam probao da napunim lulu, nije mi palo napamet, ona duže gori, ona traje i to trajanje bi možda ubilo magiju, jer ova magija posebno kratko traje. Plašim se da bi mi izgorela ono malo noći što ostaje pred zorom.

Svanulo je. A tada magija nestaje, ali nije važno. Nasmejan idem u novi dan.