Znakovi pored puta (teško ovo život :)

Jednom sam o tome pričao sa tečom. Nije on krv ali k’o da jeste. I nemam razloga da mu ne verujem. On ima tu filozofiju. A ja se slažem… donekle… da slučajnosti ne postoje. Volim da mislim na taj način. Ne baš rigorozno, striktno, ali da sve ima neko svoje zašto, neki cilj, svrhu. Život dođe, traje, prođe, pa se dokaže, tu pred kraj, nekada malo ranije, nazre se. Ili je sve jedna velika slučajnost. Ko kako voli. Ali sled postoji. Postoji pravilnost, postoji razrada i postoji ishod. Ne mora da bude lep, često i nije. Na žalost. Agonija, strah, strepnja, bol, kao proizvod „loše podeljenih karata“, neko bi rekao. Može i tako. Treba tu biti krajnje liberalan. Ništa ne košta. Neko bi rekao Bog. Može. Sudbina? Svakako.

U toj prostor/vreme progresiji ređaju se situacije, kao karte. Neke mogu da budu izbegnute, neke ne mogu, neke trebaju biti izbegnute pa ne budu i tako dalje… varijante, kombinacije. Šahovska tabla. Kao što rekoh, ne mora da bude lepo i često i nije, pogrešan korak, potez, brige, sekiracije… Onda se desi jedan onaj dan kada se stvari odvijaju kako se samo poželeti može. Od jutra do večeri, omnibus lepih doživljaja i situacija koje greju srce. Pa se zapitaš žašto ne može svaki dan da bude ovakav? Realno bilo bi glupo, dosadilo bi posle nekog vremena, izgubilo bi vrednost. Vratilo bi nas u neki vrtlog učmalosti  i taštine. Zalivene prazninom. Onom u srcu i duši.

Kaže jedan prijatelj sa izvesnim verskim ubeđenjima, da je ovaj zemaljski žiovt pakao, jer se čovek samo muči, zatim umre i muke prestaju; Nije baš da ide u raj, ali nema muka. To je ono bitno, to je nagrada. A šta je onda život ako u svoj toj muci ne nađeš pet minuta da napraviš jedan mali privatan raj. Jedan udah punim plućima. Jedan osmeh u ovom našem malom paklu je mala cena, gotovo besplatan.  Zvuči utopistički, ali nije nemoguće, ne mora da bude ni definisano i postavljeno za postulat, već ko kako voli. Stvar gledišta, percepcije i doživljaja. Mora malo i duša, ne može samo mozak. A znakovi su tu, pored puta.

Džonijeva varijanta: Ti bre da ti riba baci dugačka svetla ti ne bi video… 😀

Teško ovo život.