First hand/Second hand

Second hand garderoba. Polovna, nošena, odeća, odbačena ili roba sa greškom, felerična. Podeljena su mišljenja. Neki nemaju ništa protiv, obilaze šopove, biraju, gledaju, traže i kupuju (po nižim cenama), neki sigurno u životu ne bi ušli u second hand šop da bace pogled na artikle. Nije to isto kao kad kupiš novo! Upravo, samo neki nemaju mogućnost da kupe novo, neki kupuju po second hand šopovima zamišljajući da su u nekoj skupoj radnji (onaj crtani kad klinci ližu staklo od dućana slatkiša), neki odavno već znaju da je sva roba po buticima zapravo kineska… Varijante su razne, suština je ista. I svima je sve jasno. Nije jasan samo mehanizam kako da se stvari vrate na staro, na bolje ili makar malo bolje nego što trenutno jeste.

Situacija za život (i rad) nije idealna, daleko je od idealne što se tiče zaposlenja, standarda, mogućnosti da se ode negde turistički, da se radi preko, da se vidi svet, bla, bla, bla… imamo mi i standarde i sve samo nismo u proseku. Nije jednostavno kada te gledaju kao neandertalca, neukog, zaostalog. Intelektualna svetina koja zna/upoznata je sa realnim stanjem stvari, uzrokom i može da predvidi posledice, je u manjini, tako da ostaje ovaj prvi dojam. Kod nas dekadama ljudi uče da žive na rubu egzistencije i kada „ne može gore“, to je naš default i nikome nije svejedno, ali može neka ravnodušnost da se namiriše u zraku. I prase i rakija. Vremena kada je bilo bolje stari se sećaju, mladi kroz maglu, jedva, a deca se ne sećaju u opšte. A ni to sećanje neće doveka, ispariće kao bara na suncu i ostaće siva zona, spontana izgradnja, kinezi i second hand šopovi sa recikliranim zapadom, lažni sjaj i neonska svetla, svetleće reklame investitora i gomile smeća poput prepunjene piksle…

A narod će to sve da proguta i biće ukusno i slasno. Niko neće da se žali, da se ljuti, zažmureće, šačica će da se ljuti, nisu oni odabrani, samo su birali da ne stave povez preko očiju. I neće da bude „iz prve ruke“, sve će biti second hand samo mi to nećemo da znamo. Dupli standardi postoje odavno.

Nije tako strašno kupovati u second hand šopu, kada živiš u second hand zemlji, polovnoj, odbačenoj, sa greškom, feleričnoj.

 

49 thoughts on “First hand/Second hand

  1. Uzrok ovde ne želim da tražim, a nije da nije poznat, samo ne bih tom demagogijom da se bavimo ovde. Iskreno da ti kažem inicijalna kapisla mi je bila to što sam i sam kupio pantalone tamo, kojima sam prezadovoljan… 🙂 Onda je ta misao evoluirala.

    • Uzrok je svakako poznat, zato ga nema potrebe tražiti, prisutan je, decenijama, nažalost, kao i demagogija.
      Nemogućnost izbora jeste posledica, moj lični osećaj nazivam „dolaskom do zida.“
      Tako sam doživela tekst, koji mi se dopada. 🙂

      • Drago mi je da ti se dopada, da u pravu si, to na neki način i jeste zid i „nema dalje“ što kažu. I hteo sam da se osvrnem na taj opšti aspekt, u politiku se ne mešam, niti se razumem pa zato kažem da ne bih tom demagogijom da se bavim. Čitam te „ovih dana“, pa je ovaj tekst malo i refleksija koju sam pokupio na račun tvoje britkosti. 😉

      • Ni ja se ne razumem u politiku ali pojave – stanja koje proističu zbog nje dovode nas do zida. Pa, malo o tim stanjima i pojavama, iz ličnog ugla, kao i svi… čisto da nam budNe malo lakše! 🙂

  2. kao sve u zivotu, pre svega nosis sebe obucenog u nesto, ili samo hoda odeca sa etiketama okacena na lutku. Nista protiv nemam, cak mi to nije u toj meri porazavajuce kao seknd zivot po soping molovima, gde se trci i zagledaja, bali po stenderima i poba a svaki stoti kupi zaista nesto i ponosno nosi firmiranu kesu..

  3. Da li ti opažaš etikete na garderobi? Sumnjam – uopšte mi nisi taj tip. Ja čak i ne razlikujem originale, niti se trudim. Garderoba je tu jer je neprikladno ići go, i jer je vreme ponekad takvo da to i ne želim.
    Meni nije važno da svaki radni dan u godini obučem nešto drugo, važno mi je da mi je čisto, celo i udobno (i da mi po mojim merilima dobro stoji). Imam koleginicu koja je sušta suprotnost, svaki dan ima nešto drugo na sebi, ali nakon radnog dana, i pored najbolje volje ne mogu da se setim ni boje koju je imala na sebi, a ne drugih detalja. Važna mi je ona, znam sve o čemu smo pričale, sve što smo se dogovorile. Ti kroz priče deluješ kao neko ko opaža ljude i imaš udobne pantalone koje ti se sviđaju? Pa to je po meni strava!

    • Hahaha, da znas! Na etikati gledam samo broj da mogu da stanem, jer nisam mrsav 😛 a i to ponekad zajebem 😛
      „Meni nije važno da svaki radni dan u godini obučem nešto drugo, važno mi je da mi je čisto, celo i udobno (i da mi po mojim merilima dobro stoji)“, tu se gadjamo 100% samo sto i kad se meni svidja kako mi stoji nikad ne znam da li i ostatak sveta tako misli, a to mi je najmanje bitno, samo sam ponekad radoznao… za ove zadnje dve tri recenice mogu samo da ti kazem jedno veliko hvala 😀

      • Baba moje najbolje drugarice iz detinjstva, a danas i kume, poodavno nam je otrila da će „selo uvek pričati i da je to dobro- treba se zabrinuti kad prestanu :-D“ i tako nekako kad razmisliš, bolje da te opanjkavaju zbog loše uklopljenih boja ili nečeš sličnog, nego da počnu da kometarišu tvoj život, rad, ponašanje… zar ne? Tu im onda daš malo materijala i oblačiš se po svojoj volji! 😉 Daleko od toga da nemam markirane stvari, ali pazarim i kod kineza i u SH. Veći problem mi je što se teško rešavam omiljene garderobe, pa ona dugom upotrebom prestane da bude onakva kakvom sam je zamislila 😀 – onda je razvlačim po kući dok se ne raspadne ili „dok se boje ne rastope“ 😀

  4. duledudule, valjda znaš kako i zašto su propale nekada veoma jake firme, e tako će i ova država, treba to neko da kupi za 1-2 eur. a mi da radimo za 10-20 istih i nikada nam više dobro biti neće, jer truli zapad ne želi skupe radnike, njima će još malo i kineska proizvodnja biti preskupa.

  5. Ali jeste istina, ceo niz koji ispisasmo, ortakova baba je imala jednu opasnu uzrecicu „salimo se a tako je“ 🙂 samo ti pisi dokle god se razumemo sve je cool i dozvoljeno (samo ako nije bezobrazno) 😀 veliki poz!

    • Hahaha, šta je, ili šta može da bude bezobrazno??? Bezobrazni su ljudi. Šta može da bude pokvareno??? Najkvarljivija roba… opet ljudi. Vreme se pokvari, ali se i popravi, auto… takođe, pokvarena hrana se baca, a pokvareni ljudi…??? E, oni opstaju i pokušavaju da pokvare one dobre. Tako da, reči nisu strašne, strašna mogu da budu samo dela. 😀 Pozdrav takođe.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s