Igre svetla, senki i vida (i zdrave pameti)

Tokom studija razvio sam jednu takoreći ljubav kada su u pitanju beskičmenjaci, a konkretno Myriapoda, odnosno Chilopoda. Ne znam zašto, dopale su mi se te predatorne stonoge i sve vezano za njihovu morfologiju, ekologiju itd. Jedno vreme sam držao u terarijumu Scolopendra dalmatica, fantastično biće i sećam se da sam plakao k’o kiša kada je uginula (ne baš k’o kiša, al’ tu).  Godinama sam ih skupljao u neposrednoj okolini, prirodi kja okružuje rodni mi grad, čak sam i diplomski uradio na temu Pregled faune Chilopoda okoline Grze (ne doslovce, ali suština je tu). Bile i 2 nove vrste i svašta, fin rad, a i zezao sam se i po toj Grzi.

Čitao sam jedan članak o tome kako je lik u pakovanju novina koje se spremao da baci ili tako nešto (u Americi čini mi se),  našao giganteu i od tada pomno pratim po ćoškovima, u kupatilu (one vole kad je vlažnije, zamračeno i skrovito) ne bi li uhvatio neku skutigeru (one su jbno brze), a dešavalo mi se u dva navrata da u kupatilu nađem litobijusa. Prvi put mi je pobegao, drugog sam odgajio (da se tako izrazim) i pustio iza zgrade, u baštu.

Prevari me svetlo, senke, taman pomislim na zidu skutigera, priđem bliže sav ozaren, kad ono buba-rusa.

30 thoughts on “Igre svetla, senki i vida (i zdrave pameti)

    • imam kod kuce neku studiju o tim tropskim hilopodama gd eulaze u piecnie, vise na zadnjim ekstremitetima i hvataju slepe miseve (to ove nase ne mogu ali da su do 30cm kao gigantea mogle bi). Vecina ljudi tako reaguje, ali sta cu ja nisam tip za biljke. Postujem ko ne voli.

      • Postujem i ja ali .. (kad bi mogao da mi vidis izraz lica, bilo bi jasnije). 🙂 meni dodju kao osmi putnik, ili sedmi bese, uglavnom cudno mi izgledaju.

      • i jos nesto, sad kad se sleglo od soka otvaranja slika i trazeci kao Sizif objasnjenja da propratim tacno nasta mislis. Veoma postujem i post i ovu upravo recenicu koju si napisao, “ vecina ljudi reaguje tako…“ i uopste postavku da napises to upravo zbog te konstatacije.

      • Hvala Robin, ne mislim da etiketiram, ali stvarno poznajem i izraz lica, a i cinjenica je da ljudi reaguju na odredjen nacin, cak je i moj mentor svojevremeno bio u fazonu „eto svi oni (misleci na kolege) rade neke kicmenjake, jer je to atraktivno, a ovo nece niko!“, a u svetlu nauke, meni su „ove“ dosta atraktivnije! „Ljubav“ je dosla paralelno ali malo kasnije 🙂 a i deo je mene i to pozamasan pa sam i zato napsao.

  1. Ne pamtim kraći tekst da sam više puta morao da konsultujem Gugla. U tebi je dobar stručnjak. 🙂

    Moj brat je, kad smo bili klinci, bio stručnjak za manipulisanje, seciranje i ostaje tretmane tih „stvorenjaca“. Kako su braća obično sušte suprotnosti kad se posmatraju različite pojedinosti, ja sam bio rad samo da ih posmatram. Ako treba, i sa pristojne udaljenosti. 🙂

    • Nisu, mada ima neka rakija skolopendrovaca (ako nije mit, mada ne bi me cudilo), ja je nisam probao (ili jesam ali nisam znao da je to to usled neupecatljivosti ukusa, mirisa, boje…). A sto se tice mazenja, ujela je kolegu i imao je otok skoro do lakta. 🙂

  2. Auh, jednom sam pogledala u Gugl da razumem šta pričaš, tj pišeš. Ali ukapirala sam, i razumem te..kao što ti voliš te bubice, ja volim moju mačku, zar ne:)

  3. Možda da u nekom narednom tekstu objasniš KAKO si uspeo da ih zavoliš, ili da pokušaš da nam ih približiš tako da počnemo da ih gledamo sa manje gađenja a više oduševljenja kad ih zateknemo (najbolje van stana) ? 😀

    • uf potrudicu se, mada mislim da to recimo ti, moras sama, ja sam ih zavoleo jer mi je to negde i definicija poziva (u neku ruku, u nekom smislu), mozda citajuci studije o tim organizmima, malo po terenu, zbog same cinjenice da su jako brzi i da ih nije bas lako uhvatiti, meni su fascinantni, egzoticni… pretpostavljam da je to kao sto neko ima tarantulu za kucnog ljubimca, sto ja nikadane bih jer me ne odusevljavaju recimo. Eto ne znam da li sam malo pomogao u „odgadjivanju“ 😀

      • Mmm paaa ne baš 😀 Mislim, razumem ako ih proučavaš, gledaš izdaleka, preko ekrana…sve to mogu, ali za ljubimca odabrati bube, pauke…uhh teško mi to ide. Neodstaje mi interakcija (ako izuzmemo njihovo ujedanje i naše oticanje) koju očekujem sa ljubimcem- da mogu da ga mazim i pazim i zovem Đole? 🙂

      • Slazem se, razumem, ni ja ih ne gajim (gajio) da bi ih mazio vec ih gledam, proucavam sto kazes, cekao sam da mi se onaj jedan presvuce, to je uspeh za te zivotinjice kad zive u zatocenistvu… mada sam ih i vadio iz terarijuma i tako… 😛 za mazenje imam macka Gricka 😀

      • Onomad sam imala žabe na terasi, jedno desetak. Sama ih ulovila, smestila u ogromnu teglu sa zemljom busenom, i hranila sam ih fino! 😀 kolko je tad u mojoj pameti bilo. Sve zarad nauke – koja se srećno završila po žabe – puštanjem na slobodu a ne seciranjem. Posle sam imala Elmera- zelenu gatalinku, koja je obožavala da mi skače na osvetljeni monitor – ali to je najsitnije što mogu da „volim“ 🙂 Mace, kuce, mogu i lenjivci- sve može što „hoće da se mazi“ 🙂

      • eto bas fino! ja nikada nisam imao zabe ali moj burazer jeste u akvarijumu sa ribicama, mnogo sasav zabac bio! pobegao je jednoga dana 🙂 da zivim u kuci sa dvoristem imao bih kera definitivno, u stanu je to tesko izvodljivo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s