Iznad (još jedan post o mirisima)

Neko mutno pre podne, hladno, tužnjikavo. Neke nijanse sive, tamne, pa nešto svetlije sive, isprepletene, pa umršene u trake belih oblaka poput kose nepočešljane. Ležim na krevetu, čitam knjigu. Ide muzika u pozadini, da maskira zvuke koji dolaze sa ulice. Da odvoji onaj svet tamo što se proteže, od prozora i dalje niz ulicu, od ovog mog koji sam stvorio ovde za sebe.  Sam sam, samo slike u glavi, smenjuju se, prate stranice knjige. Ne dozvoljavam nikakvom zvuku spolja da mi naruši ovo što imam, ne bih ga nazvao mirom, skoncentrisanošću niti nekim trećim terminom, dovoljno je da znam samo da je moje i da mi prija. Puštam u sobu samo hladan vazduh pre podneva da uđe, dodiruje bose tabane, ispunjava sobu nekim teškim mirisom, olovnim mirisom, mirisom lignita, čađi i prašine. Uklapa se u boju neba, besciljnu buku spoljašnjeg sveta koju se uporno trudim da ne čujem. Samo muzika i slike u mojoj glavi.

Odbijam stranice jednu za drugom kao dimove cigarete, polako i sa uživanjem i dok to radim, udobno izvaljen na krevetu,  jedan specifičan miris mi se uvlači u nozdrve polako. Jedan lep miris. Prekida mi tok misli, slike koje sam zamišljao, stvarao u glavi nestaju i sve o čemu razmišljam je ružičnjak. Lak miris ruža, ili nekog drugog cveća, nekog roze cveća, ill belog, to je boja… Ne previše sladak miris, blag, menja percepciju, tok misli, u glavi mi se rađa asocijacija. Ženska osoba, diskretno obučena, haljina, možda neki džemper ili košulja, neki jesenji tonovi, ruke sklopljene na grudima. Stoji iza mene, osmehuje se tiho, u sebi, ne želi da napravi zvuk, da me prekine, strpljivo čeka da se okrenem i pogledam u nju.

Pomisao da neko stoji iznad moje glave… Okrećem se mahinalno, ali tamo su vrata, mantil okačen na njima visi, ne pomera se, sve je kako je oduvek i bilo. Nema nikoga.

22 thoughts on “Iznad (još jedan post o mirisima)

    • Mislim da je prvi da sam ja napisao (o mirisima), ranije sam nesto komentarisao, a nesto i skoro, sta cu, osetim, volim, rodi mi se asocijacija u glavi (kad namirisem 🙂 i onda se rodi slika, pa emocija… a do tada je voz vec iskocio iz sina 😛

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s