Taj novogodišnji (jedan od onih postova koji su redovni koliko i novogodišnji koncert u Beču)

Sada da me neko pita koja mi je bila bolja godina, 2012 ili ova 2013 što nam sada izmiče, ne znam šta bih mu odgovorio. Nezahvalno je to nekako upoređivati. Suma sumarum obe su imale nedostataka, promašaja, kikseva, kako god; bilo je i prednosti, lepih momenata, nekih druženja, nekih ljubavi, muzike, završavao se faks, pa stresovi, dosta praznog hoda, izgubljenog vremena, neka misao kako je to sve moglo bolje i kvalitetnije da se uradi, ali i onaj dobro poznati osećaj topline oko srca i reči koje odzvanjaju u glavi: ništa ne bih menj’o.

Između ostalog ugasio nam se mojblog, pa smo preživeli, nastavili ovde, na wordpress-u i drago mi je da su tu isti oni ljudi koje sam čitao tamo, a drago mi je da sam ovde na(i)šao i počeo da čitam neke ljude koje sam možda mogao i tamo/tada a da nisam znao. Goste (Grofe :), Horhe, Robin, Tanja/Arrow/Strelke, Tresnjice, Sizife, Moon, Alana, Tride, Oloriel… da ne nabrajam dalje (da mi ne zamere oni kojih se nisam setio), hvala vam na svemu. Fali mi Krepki do duše, ne poznajem ga lično, ali mi se doima da je divno ljudsko biće i da Trešnja i Moon budu malo redovnije sa pisanjem, nedostaju mi 🙂 Da, tu je i Welt-ica koju sam tako voleo da čitam tamo/tada, a sada… i te kako je treba pomenuti i ona mi fali ovde, njena britkost, oštrina, inetligencija…

Ove godine sam se i zaposlio, radio od 1. Februara pa do skoro, do 18. Decembra, menjao jednu koleginicu, predavao biologiju, ekologiju i biohemiju (enzimologiju) u srednjoj stručnoj školi. To mi je možda i najlepše iskustvo ove godine. Uvukla mi se deca pod kožu i da vam priznam, par dana po okončavanju radnog odnosa, bio sam van sebe. Dok sam bio studoš, maštao sam ponekad o sebi kako držim čas, noću legnem da spavam pa počnem da predajem dok ne zaspim, dok se ne uspavam, tako da mogu komotno da kažem da valja verovati u snove, meni se takoreći ostvario jedan dečački koji nisam mogao da predvidim. Sada je tome kraj (makar trenutno, ne daj Bože na duge staze ili na neku večnost, pu, pu, pu) i nailazi onaj mrtav period koji traje do Srpske nove godine, a onda tamo, od 15./16. Januara nazad, u nove pobede, poraze, iskušenja. Imam neki čudan osećaj, ni ružan ni lep, baš onako čudan, da naredna godina neće da mi bude blagonaklona, kao što je ova bila, u smislu tog nekog zaposlenja i još tako nekih sitnica. Nije to strah, niti je ne-znam-kakva anksioznost, samo mislim da ne može dvaput da me strefi takva sreća, nemam takvo životno iskustvo, nije da se ne nadam ali prosto osećam da ću ove godine morati da se debelo oznojim, da zapnem da zaradim sve to. Ono što me u svemu tome na neki način brine jeste to da će opet biti dosta uludo utrošenog vremena, praznog hoda, ćorci su već počeli, ta neka trenutna, sitna razočarenja… Šta nas ne ubije… 🙂

Voleo bih u nekom pristojnom trenutku svog života da se oženim i postanem otac (možda ne baš ove 2014-te, ali opet ko sam ja da se bunim :). Sad, to samo po sebi nije ni lako ni teško, svakako nije preteran problem, može se, ali je činjenica da ne bih voleo da mi decu sutra školuju roditelji/tastovi i tašte/okolna familija… a ja sada nisam u mogućnosti ni sebe da izdržavam i kako onda svojoj deci da pružim makar malo više nego što su meni moji roditelji, ako je to moguće,  a to mi se sve nekako kosi sa činjenicom da živimo gde živimo, da je situacija takva kakva je, da nemam posao, itd. Nije mi bitno da li ću imati sina ili ćerku, ili i sina i ćerku ili više, dokle god su živi i zdravi. Jedino bih eto voleo (ako do toga dođe i okolnosti dozvole) da ako bude ikada sin, da se zove Dimitrije, to ime mi se oduvek vrzma po glavi, odzvanja i mami mi neki tanan osmeh na lice.  Kažu ljudi tu ne treba žuriti, nije da se može isplanirati, šta je tu je.

Svima vama dragim ljudima ovde na wordpress-u (a i šire, zašto da ne) bih od srca najiskrenije poželeo puno zdravlja i sreće, jer su svi oni na Titaniku (ovde se možda ponavljam) bili bogati i zdravi, pa su izginuli jer nisu imali sreće. Nas nek prati makar malo, za ostalo ćemo da se snađemo, ne kaze Tanja džabe da smo seme zajebano, pa jednom da budemo ali u našu korist. Ako bi neko sebi poželeo posao, porodicu, decu i ja mu to od srca želim. Svakako da se dugo čitamo i družimo ovde, možda nekad i da se okupimo negde pa uživo… Živi bili 🙂

22 thoughts on “Taj novogodišnji (jedan od onih postova koji su redovni koliko i novogodišnji koncert u Beču)

  1. Dobro je u odnosu na, recimo, moju dilemu: Da li mi je bila bolja 2013. godina, ili 2003, ili 1993, ili 1983?

    Prazni hodovi uopšte nisu loši, kada si mlad. Ponekad dobro dođu i meni, veruj mi. Nekako stigneš da razmišliš. Ponekad i da se sabereš.

    Možeš da se ženiš, ali ne morate odmah da zatrudnite. To ti kažem za slučaj da naletiš na izuzetnu curu, kakvu zaslužuješ – nemoj oklevati.

    Od srca ti želim sve dobro, jer sve dobro daješ.

    • 1983 sam se rodio, 1993 sam tek bio osnovac koji ne zna nista, 2003 sam mislio da sve znam (a ni sada ne znam), kretao na fakultet i onda stizemo do ove 2013… Hvala ti na lepim željama i korisnim savetima 🙂

  2. Dragi Dule, zelim ti da ti se ispune sve zelje i ona tacka na i sa sina, porodice , u ljubavi, u sreci i da svi budemo dobro. Odavno ne analiziram, svaka je za sebe i svaka nosi nesto verovatno sto treba da iskusimo i ne gledam u tom smislu unazad, sem da je to moj zivot i da je proslo, to nesto i lose i lepo i da cekam lepse. Zelim i upirem se, pa bice jednom. Budi dobro i drago mi je sto vas sve imam ovde. Zivot cine sitnice, tako da je ovo jedno mesto koje mi ulepsava svakodnevnicu sarenoliku, kao i svima.

    • Ja samo kad čitam tvoje postove znam da će biti jednom! Takvi su, ja tu osetim optimizam, vedrinu i tvoj taj neki šarm koji mi uvek izmami osmeh čak i kada tema nije smešna, hvala na lepim željama 🙂

  3. Rad sa decom je nešto što obožavam. Dan kad sam prestao da radim na svom do sada najdugotrajnijem radnom mestu mi je bio
    jako težak
    , jer je to uglavnom značilo kraj druženja sa njima. Nažalost, školstvu ne mogu da se primaknem jer mi fali završen fakultet (malo je viša škola). Za utehu, ostala je ta klinarija koja ponekad dođe na neki čas.

    Da, ostvario sam jedan davni san ove godine. Na tu temu bih mogoa knjigu d anapišem i teško da bi sve stalo u jednu. 🙂

    Moge svoje misli pronalazim ovde, pa i ovu sa decom. Nikakav problem oženiti se, imati decu, ali odgovoran čovek mora prvo da zna odakle će da izdržava svooju porodicu. Stariji kažu da nikad nije bilo lako gajiti decu, ali smatram da sam, recimo, ja rastao u vremenu u kome bi to bilo lakše uraditi nego sada. Moji su imali posao, ja nemam.

    E da znaš da nisi prvi koji voli ime Dimitrije. Moj se matori tako zove, i kad čuje da neko dete roditelji nazovu Dimitrije, on pita: „Što mrze dete?“ 🙂

    Hvala ti na lepim željama, koje ti uzvraćam. A štos e bogatstva ljudi na „Titaniku“ tiče, Di Kaprio je bio kockar. Jeste doduše umro tek na kraju filma, ali je ipak umro. A Kejt Vinslet je preživela, iako je bila bogata.

    Ovako sadržajne postove komentarišem stavku po stavku, dok čitam, sa strane, pa onda kopi/pejst. I na kraju pronađem ovo za okupljanje i dodatno se oduševim. Aj pa da „uvežemo“ nešto. 🙂

  4. Malko se podsjetih gdje sam bio na prelazu u 2004, 1994. Da 1994 godine imao sam želju da imamo baterije koje bi nam pokrenule tranzistor daleko od moje kuće negdje u rovu (op.a. trajale su samo negdje do 18 časova). 2004 godine sam sa mojom najstarijom kćerkom čekao prvu Novu godinu. Danas sa svoje tri kćeri čekam sledeću 2014 godnu. sretan sam čovjek. Život teče, ide dalje, a druženje na blogovima koje imam, ( a imam ih ohoho) čini mi život ljepšim, sadržajnijim. Mnogo sreće, ljubavi zdravlja i svakog dobra, a onda i naravno Dimitrije ili kako već drugačije odlučite biće tu.
    Mnogo pozdrava iz maglom obavijenog Novog Grada (mali grad na sjeverozapadu RS-e u BiH) od mandraka72

    • Hvala imenjace, da se usudim da i ja tebi pozelim nesto slicno, ako vec nemas ili makar ono sto bi i sam sebi pozeleo (nije mnogo, skromni smo mi ljudi), da mi i dalje budes dragi Dusan ex Krepki Mrtvac u svom najboljem izdanju!

  5. Još je januar, pa ne osećam da kaskam sa željama. Da citiram dragu frendicu sa FB „Meni je Nova Godina kad ja hoću!“ Mene malo povukle neke redovne smene generacija, jbg, niko ne živi večno, ne fataj se za moje sredovečne blogerske ispade 😀 Ali, posebno mi je milo što ti ovog puta okrećeš strelicu na pozitivu. Nebitno koju 😉

    Tu sreću na male komadiće svima, pa i tebi želim. Teška zaraza, tako sićušno te dotakne a traje unedogled… ❤

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s