Sve tako…

…hoću nešto da napišem, pa onda obrišem, nije da se stidim, daleko od toga, nego nekako ne smatram da je neophodno da o tome razglabam… meni je dojadilo, a kamo li vama… situacija u zemlji i svetu, situacija „van svete i planete“, komete, meteori i sve čemu smo na putu, a nikada nismo smeli da pitamo i što može da nas uništi dok dlanom o dlan (ne da Sunce!), neka rešenja na vidiku, neka loša, pogrešna, neka riskantna, a neka i ne tako loša samo neusudljiva, neke ljubavi prožete dozom sumnje, neke sumnje prožete dozom ljubavi, sa rezervom, sa računaljkom, neki narod odvratan na sve moguće načine, neka osećanja (a nisu leptirići), sa kojima još uvek ne mogu da izađem na kraj, jer ne znam kako da ih recikliram, ne znam da li bih ponovo koristio nešto od toga, iako kao iz topa odgovaram da bih „opet sve ponovo“… Dešavalo se svašta i ništa, najviše zbog toga što je veliki deo toga svašta, zapravo ništa… ali daleko od toga da je nebitno, jer zapravo je sada bitnije nego ikada… kako je internet srušio muzičku industriju i gde su nestala ljubavna pisma natopljena u kolonjsku vodu, gde se sakrila ljubav i kako je Hladno Pivo postalo najbolji punk bend na prostoru bivše SFRJ, zašto ulice s’ jeseni ne mirišu na vruć hleb, nego na uvrede i ko je povukao sve one divne crvene i narandžaste kioske…?

21 thoughts on “Sve tako…

  1. Ako su nam vec sve to ukinuli i proizveli silne svinjarije, nemoj bar ti da nam ukidas sebe, pa bila napolju jesen ili koje god doba godisnje 🙂 (ovde nema privatnih poruka, i to nam je oduzeto,fak) 😉

  2. Duki, matori, dobrodošao natrag na svoj blog 😉
    Proživi što kvalitetnije ta previranja što ti se dešavaju u spoljnom svetu, slušaj dobru mjuzu i ne zaboravi da piješ svoje pivo. Ne brini što osećaš da ovo nije trenutak za pisanje. Neće pisanje nikud da pobegne. A i ako pobegne, vratiće se, pisanje je kao bumerang. Sori što ovoliko popujem, pokušavam da budem konstruktivan. Cheers. 🙂

    • Ej ne zaboravljam! Ima u DIS-u neko fino nemacko mutno pivo, nije jeftino, ali vredi, tako da pijem dobro pivo… Sto se tice pisanja imam ja sta d anapisem samo ne smatram da je preterano bitno da se nadje na blogu, pa me zato nije bilo neko vreme, a i taj „spoljni svet“, obaveze… ne popujes Krepki, ziv bio!

  3. I meni fale ponekad bash ti crveni i narandzasti kiosci, a bogami, zna da mi zasmeta i sto su tramvaji drugachijih boja.
    Ocekujem pisanije, kad, bilo kad. I slazem se sa Krepkim, ne zaboravi na pivo 🙂

  4. Trebalo bi da ocenjujemo kvalitet i %alk, i ukusu piva/e, ali je sad bitno da si se vratio, čini mi se da si oduševljen i hepi! Ako su svi rekli, mogu i ja, welkm! 🙂

  5. Da li ponekad: „Sve bih opet ponovo“ izgovaramo svesni lagodnosti činjenice da se to neće nikad dati ponoviti, pa onda možemo slobodno da pričamo šta nas volja? Po principu: da imam milion dolara, dve trećine bih dao gladnoj deci… Koliko nas bi sa tolikim parama zaista to i uradilo?

    Što se „Hčadnog piva“ tiče, kad Maraja Keri, Dženet Džekson („That’s the way love goes“) i ta tra-la-la muzika može das e zove r’n’b (a ni ritma ni bluza), onda i Hladno pivo može da bude punk bend.

    Što se nostalgije generalno tiče (ovo ću sigurno na ponoviti u još milion prilika), postoje mesta koja sam sebi zabratnio, muzika koju ne smem da slušam. Ne volim nostalgiju jer me razbija.

    Nek Bog poživi internet zbog mogućnosti da milion puta možeš da obrišeš ono što napišeš, što je brzina dostavljanja onoga što napišeš jednaka brzini kojom možeš da klikneš… Govorim kao neko ko je pisao i računao kad će da stigne napisano šest godina dva puta nedeljno. Ako jednog dana sve na internetu bude bilo za novac, email je jedina stvar za koju bih tražio milost izuzimanja od komercijalizacije (ako budem imao pravo na jednu želju). Pa onda internet radio,… 🙂

    Muzičku industriju je ubila digitalizacija, koja se zbila pre masove upotrebe interneta. Na „Studiju B“, koji iz Čačka mogu da slušam jedino posredstvom interneta, ide serijal „Producenti“ gde poznati i uticajni producenti govore o svom radu može lepo da se vidi kako stvari teku i kako smo došli tu gde smo. Pročešljaj net, ne mogu sad da tražim programsku šemu…

    Odužih, ali to je pohvala tebi.

    • Uf Sizife, koncizno i po redu, bas si me zatek’o! 😀
      Prvi pasus slazem se, mada bi neki dinar donirao da imam milion dolara, pitanje je kada bi nekim cudom i moglo, da li bi sudbina dozvolila sve bas istim redom da se desi…
      hladno pivo slazem se i dodajem da su Goblini ostali da sviraju i da Tusta nije umro (sto kaze moon) hm…
      Ovo ostalo necu da komentarisem pojedinacno, mada se slazem i sa trecim, cetvrtim i petim pasusom, jedino nikada nisam imao naviku da slusam radio jer nisam hvatao stanice lepo kada sam bio klinac i jbg…
      Treci pasus pogotovo, znam na sta mislis, samo se ja nisam setio da sebi zabranim, a kada se vratim…
      Slobodno ti oduzi, uvek si dobro dosao!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s