Jedna misao (nikako lepa i svakako neutešna)

Dešava se iz dana u dan, ovo vruće vreme valjda dodatno potpiruje ljude, pa Đavo brže i lakše ulazi u dušu.

Plovim kroz dane pasivno, kao čamac nošen strujom vode u nekom delimično poznatom pravcu i dok mi tako pejzaži promiču pred očima jedan nikako da prestane.

Gledam oko sebe neke ljude, dobre ljude, kako žive u strahu i bedi, okruženi tugom i nesrećom. Kratkovečni su, smrt ih uzme jako brzo i ostanu nedorečeni, a iza njih ostaje samo tuga njihovih bližnjih.  Sa druge strane skotovi nekako budu nagrađeni životom i dugovečnošću, a sve što dobiju od okoline je mržnja, prezir i neodobravanje, ali čini mi se da ih to nikako ne dotiče i ne pomera iz njihove „zone“, tj iz tačke u kojoj se osećaju komforni.  Život im daruje samo smrt njihovih bližnjih, da gledaju dok ostaju da hodaju zemljom. Užasna stvar.., možda nije pravilo, plašilo bi me da jeste.

 

14 мишљења на „Jedna misao (nikako lepa i svakako neutešna)

  1. ta neka kosmicka nepravda ili pravda je tacno takva. Logike nema, a da je ne trazis ne mozes. Od svega mi je veomna upocetljiv filozofski pogled “ zivot je nepravedan“ iza koga se sakriju svi losi, pa im je lakse.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s